FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Pašićdan

GOST | Pregleda: 17 | Autor:

LIČNI STAV

Svetislav Basara



Zbog usložnjenosti svih situacija, subota, dan za kulturu, odavno nije bila posvećena kulturi. Danas ćemo ispraviti kulturnoistorijsku nepravdu kratkim prikazom must read knjige Momčila Ðorgovića, intrigantno naslovljene „Ko je ubio Jovana Skerlića“. Možda se pitate ko je ubio Jovana Skerlića. Eh, ko? Isti dilber koji je ubio Loru Palmer, istraga je u toku itd.

Ovo je bila zajebancija, odavde nadalje počinje samrtna ozbiljnost. U ovdašnjem kolektivnom sećanju Jovan Skerlić je ostao upamćen kao kritičar i istoričar književnosti - on je to i bio, i to kakav - ali je gotovo nepoznato da je Skerlić bio i političar.

A kakav, to ćete saznati ako pročitate Ðorgovićevu knjigu. Videćete čuda i pokore. Nakon što pročitate 480 strana, biće vam jasno ko dan da smo prošli dvadeset puta bolje nego što smo mogli proći s obzirom na to kakvi su muljatori, diletanti, lopovi i ignoranti - s Pašićem na čelu - krojili srpsku kapu u periodu s kraja XIX i početkom XX veka.

Kao i danas, samo dvadeset puta osionije i primitivnije, glavna (možda i jedina) politička agenda bila je srbovanje i huškanje neukog i nepismenog (nepismenost 75%!) naroda na „probijanje izlaza na more“ i „oslobađanje porobljene braće“.

Ðorgović postupno razotkriva kako je Skerlić dokonao da će država Srbija, neuporedivo nedovršenija i još neuporedivije siromašnija od ove današnje - krene li putem kojim je Pašiću bilo lakše (i isplativije) da ide - vrlo loše završiti (kao što je i završila), a da će se Pašić & Co, bezobzirno satirući ljudske živote, debelo obogatiti.

Skerlićev politički program bio je sličan Ðinđićevom - modernizacija, institucionalizacija, uspostavljanje racionalnog ustrojstva države i marginalizacija bulažnjenja plemsko-crkveno-pesničkih elita (koje, kako vidimo, haraju i dan-danas).

Skerlić je, dakle, imao sve kvalitete kao i Ðinđić, plus jedan koji Ðinđić nije imao, a to je - harizma. Za razliku od Ðinđića, Skerlić je bio popularan, njegova se reč slušala. Imala je uticaj i taj uticaj je bivao sve veći.

Koliko sam shvatio iz Ðorgovićeve knjige - potkrepljene citatima iz onog vremena - Skerlić je harizmatičnim skupštinskim govorancijama došao na korak da Pašiću smrsi konce. Pašić, međutim, nije voleo da mu se mrse konci. Naprotiv, on je mrsio konce i to za mnogo manje stvari. U istoriji je ostalo zabeleženo da je jedan ondašnji političar došao kod Pašića u kabinet, popio kafu, otišao kući, zaspao i više se nije probudio. Istraga je još uvek u toku.

Kako god, Jovan Skerlić je, zdrav, prav, u naponu snage, naprasno premetnuo svetom u svojoj 37. godini. Ima li Pašićeve vune u džemperu Skerlićeve smrti, Ðorgović odgovor na to pitanje prepušta imaginaciji čitaoca. Meni umetnička sloboda dozvoljava da kažem da (najverovatnije) ima. Šta je ostalo iza Pašića? Pogledajte kroz prozor, u stvari bolje pogledajte TV Zadrugu. Šta je ostalo iza Skerlića: četrnaest podebelih tomova sabranih dela - bez političkih spisa koja je napisao sa 37 godina života.

Tekst preuzet sa sajta "Kurira"
Foto: Marina Lopčić

Komentari





Prepišite ovaj kod

Komentari (0)

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem