Momčilo Đorgović


Polemike iz dnevnog lista Politika 2010/1011.

VII ДЕО - Интелектуална отменост у ружењу српске повести

datum 22.02.2011 10:27 od mdjorgovic, kategorija: POLEMIKE U POLITICI pregledano 476 pregleda, komentari 0 komentara

Овај мо­дел „исто­ри­о­гра­фи­је од­би­ра” на сву сре­ћу, још ни­је при­хва­ћен од срп­ских по­ве­сни­ка. Ђор­го­вић је је­дан од ње­го­вих не­у­спе­шних про­па­га­то­ра

ПОЛЕМИКА

Радош Љушић

Чу­ве­ни џентлмен „у ла­ко­ва­ним ци­пе­ла­ма”, Мом­чи­ло Ђор­го­вић, ка­же „да је хтео да за­јед­но по­гле­да­мо у исти­ну”, уве­рен да је ти­ме сте­као пра­во да пред­ло­жи „но­ви кон­цепт исто­ри­је”, апе­лу­ју­ћи на „ин­те­лек­ту­ал­ну от­ме­ност” ко­ју ме­ни спо­ри а се­би при­пи­су­је.

Не­спор­но је и по­хвал­но за­ла­га­ње но­ви­на­ра ис­тра­жи­ва­ча срп­ске по­ве­сти де се исти­ни по­гле­да у очи, по­себ­но у бол­ним и спор­ним слу­ча­је­ви­ма, чак и ка­да су нам по­гле­ди на по­вест то­ли­ко су­прот­ста­вље­ни. Али ту „исти­ну” ви­де­ли смо на раз­ли­чи­те на­чи­не, и за­то смо се спо­ри­ли. Исто­ри­ја Ср­би­је 19. ве­ка ни­је ни пре­ћу­та­на ни иде­о­ло­ги­зо­ва­на, чак ни под стро­гом кон­тро­лом ко­му­ни­ста, ка­ко би се за­кљу­чи­ло из по­след­њег ње­го­вог на­сло­ва.

Ђор­го­вић је­сте ис­по­љио „ин­те­лек­ту­ал­ну от­ме­ност” у ру­же­њу срп­ске по­ве­сти, и то му не спо­рим, али спо­рим ње­го­ве зло­на­мер­не „исти­не”. Сво­ју „ин­те­лек­ту­ал­ну от­ме­ност” ре­чи­то је ис­по­љио на­звав­ши Ра­до­ми­ра По­по­ви­ћа „ин­кви­зи­то­ром”, ина­че по­знат у исто­ри­о­граф­ском кру­гу као ми­ро­љу­би­ва и до­бро­на­мер­на лич­ност. Ова­ква оп­ту­жба ни­је се на­шла на стра­ни­ца­ма „По­ли­ти­ке” још од нај­цр­њих ко­му­ни­стич­ких вре­ме­на. Ње­гов „но­ви кон­цепт исто­ри­је” (оста­ви­мо по стра­ни да је са­свим не­ком­пе­тен­тан за ова­ко да­ле­ко­се­жне до­ме­те у исто­ри­о­гра­фи­ји) из­гле­дао би ова­ко, пре­ма су­шти­ни по­ле­ми­ке ко­ја је во­ђе­на: 1) Жал за про­па­шћу Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је и об­но­ва иде­је ду­нав­ског др­жа­во­твор­ног об­је­ди­ња­ва­ња; 2) ни­шта у срп­ској по­ве­сти ни­је до­бро, ако ни­је оства­ре­но под би­ло ко­јим спољ­ним ути­ца­јем и 3) зло­де­ла уста­во­бра­ни­те­ља у вре­ме до­ла­ска на власт 1842. го­ди­не.

Од пр­ве иде­је но­ви­нар је бр­зо од­у­стао, би­ла је ису­ви­ше про­вид­на. Код при­ме­не дру­ге иде­је, про­гла­сио је зло­гла­сног Ме­тер­ни­ха до­бро­тво­ром срп­ске по­ве­сни­це, а зна се да је, са сво­је до­бро­те, бе­жао пред сво­јим на­ро­дом у Ре­во­лу­ци­ји 1848, као и кнез Ми­ха­и­ло шест го­ди­на ра­ни­је. Не­мач­ка по­ли­ти­ка и срп­ско удво­ри­штво у тра­га­њу за „исти­ном”, сми­сао је ова­квог про­па­ганд­ног пи­са­ња. А ка­да је реч о уста­во­бра­ни­те­љи­ма, да упо­тре­бим ње­гов „от­ме­ни” из­раз, но­ви­нар се „ко­пр­ца” још увек. Да под­се­тим чи­та­о­це, овај џентлмен је твр­дио да су уста­во­бра­ни­те­љи у Ву­чи­ће­вој бу­ни „по­ва­ли­ли” и „де­фло­ри­са­ли” же­на и де­во­ја­ка „на сто­ти­не”! До­ка­зао сам да ни­је би­ло си­ло­ва­ња, ар­гу­мен­ти­ма ко­је пру­жа исто­риј­ска на­у­ка. Не­ка чи­та­о­ци про­су­де ко­ли­ко је „от­ме­но” и „џентлмен­ски” из­ми­сли­ти си­ло­ва­ње и при­пи­са­ти га не­ви­ним љу­ди­ма! Због ове из­ми­шљо­ти­не ушао сам у ову по­ле­ми­ку.

Не­спор­но је да је Ђор­го­вић вешт по­ле­ми­чар и до­бар но­ви­нар, али се по­ка­зао као лош по­ве­сник. Са­свим не­ком­пе­тен­тан и не­стру­чан усу­дио се да срп­ској исто­ри­о­гра­фи­ји пред­ло­жи „но­ви кон­цепт исто­ри­је”, а као при­мер та­квог схва­та­ња на­вео да би „се­о­ске си­ле­џи­је”, во­жда Ка­ра­ђор­ђа и То­му Ву­чи­ћа-Пе­ри­ши­ћа, тре­ба­ло из­ба­ци­ти из срп­ске исто­ри­је, а за „оче­ве уте­ме­љи­ва­че” др­жа­ве про­гла­си­ти Ву­ка Ка­ра­џи­ћа и Јо­ва­на Ха­џи­ћа. Сва­ка од по­ме­ну­те че­ти­ри лич­но­сти има сво­је ме­сто у исто­ри­ји, а да би се оно про­ме­ни­ло, по­треб­но је да­ти но­ве и ква­ли­тет­не до­ка­зе, а не са­мо не­у­те­ме­ље­ни пред­лог. Да ли та­кво пра­во мо­же да при­пи­ше се­би не­ко ко је из­нео то­ли­ко не­и­сти­на, зло­на­мер­них ту­ма­че­ња и још при­знао да је гре­шио, што је по­хвал­но и људ­ски. Овај мо­дел „исто­ри­о­гра­фи­је од­би­ра” или „исто­ри­о­гра­фи­је на во­ди”, ка­ко се дру­га­чи­је зо­ве, на сву сре­ћу, још ни­је при­хва­ћен од срп­ских по­ве­сни­ка. Ђор­го­вић је је­дан од ње­го­вих не­у­спе­шних про­па­га­то­ра.

Мој текст „Жи­ве­ти у Бе­о­гра­ду, а ’на­ми­ги­ва­ти’ Бе­чу” је цен­зу­ри­сан. На­слов је из­ме­њен, а из прет­ход­ног на­сло­ва из­ба­че­на је јед­на реч, јед­на ре­че­ни­ца је скра­ће­на, укло­ње­не су ре­чи из не­ких ква­ли­фи­ка­ти­ва (нпр. „бо­ле­сна уобра­зи­ља” – пре­цр­та­но бо­ле­сна) и од­стра­ње­но пет не­по­доб­них ре­че­ни­ца из раз­ли­чи­тих па­су­са. Да ли су ме­ња­ни Ђор­го­ви­ће­ви на­сло­ви? Да ли су скра­ћи­ва­ни ње­го­ви тек­сто­ви? За по­след­њи пра­зњи­кав од­го­вор По­по­ви­ћу да­та му је це­ла јед­на стра­на! На мо­је пи­та­ње за­што је мој текст цен­зу­ри­сан, од­го­во­ри­ла ми је од­го­вор­на уред­ни­ца да „та ма­ла скра­ће­ња ни­су бит­на”! Ово је но­ва де­фи­ни­ци­ја за цен­зу­ру са­да­шње уре­ђи­вач­ке по­ли­ти­ке ове ку­ће.

Лаковане ципеле на опанке

ОДГОВОР

Момчило Ђорговић

Уколико учитељ и ученик буду савладали литературу коју сам им до сада препоручивао, можда ћу неком другом приликом и наћи мало времена да полемишем са њима. Списку бих додао још и Теорију историје Агнес Хелер. Иначе, ученика Поповића би сваки тиранин пољубио у чело због поделе рада коју је понудио у прошлом Културном додатку. А његово тумачење републиканизма и демократизма примењивањем појмова развијених политичких система на обичаје раштрканог преаграрног и катунског номадског, национално нехомогенизованог, вазалног становништва у Османском царству или на оно укључено у феудални систем Аустријске монархије јесте – комично. Али то је та школа која их доводи до диверзантске акције насилног навлачења лакованих ципела преко опанака (а држава их у тим „просветним” пројектима галантно финансира новцем из сиромашног буџета).

Tagovi: Интелектуална отменост, polemika, politika

 

Ostavite komentar

Ime:

Email:

Komentar:

Unesite kod sa slike: (antispam)
Prepišite ovaj kod

Komentari (0)

Dosadašnja izdanja

TRAGEDIJA JEDNOG NARODATRAGEDIJA JEDNOG NARODA

Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe...

kliknite za dalje >>>

 “USPON I PAD TITOVE JUGOSLAVIJE I RANKOVIĆA NA BRIONIMA” “USPON I PAD TITOVE JUGOSLAVIJE I RANKOVIĆA NA BRIONIMA”

Politički putopis u 30 dramskih slika...

kliknite za dalje >>>

SRPSKI VALCERSRPSKI VALCER

 Okret smrti, ljubavi, incesta, politike i korupcije, atentata, novina...

kliknite za dalje >>>

EAST OF WEST, WEST OF EASTEAST OF WEST, WEST OF EAST

Reports from the storm of Serbian politics...

kliknite za dalje >>>

ĐILAS: VERNIK I JERETIKĐILAS: VERNIK I JERETIK

Knjiga razgovora sa Milovanom Ðilasom...

kliknite za dalje >>>

Kategorije tekstova

Anketa

Design by draganmarkovic.net